Sećaš li se kako je vreme nekad sporo teklo? Kada smo bili deca, čini se da su dani trajali zauvek. Letnji raspusti bili su beskonačni, a svaki trenutak bio je ispunjen uzbuđenjem i iščekivanjem. Vreme se kretalo polako, skoro kao da smo mogli da ga uhvatimo, zadržimo, i uživamo u svakom dragocenom trenutku. Ali kako starimo, taj osećaj polako nestaje. Godine počinju da lete, meseci se stapaju jedan u drugi, a dani prolaze u treptaju oka. Rutina preuzima, sve je nekako poznato, predvidivo, i čini se kao da nema dovoljno novih iskustava da zaustave taj brzi tok. Možda je to zato što, dok smo bili deca, svaki trenutak je bio novo otkriće. Svaki dan je nosio sa sobom avanturu, bez obzira na to koliko bila mala. Svaka godina bila je puna prvih puta – prvih koraka, prvih reči, prvih ljubavi. I dok se sada osvrćemo unazad, možda se ponekad zapitamo gde su nestali ti spori, beskonačni dani detinjstva. U njima je vreme imalo drugačiji ritam, sporiji, opipljiviji. Možda je odg...