Lice su ti kopirali. Tetovažu ne mogu. Sto tvojih slika. Deset sekundi glasa. Toliko danas treba da AI napravi fejk video s tvojim licem. Deepfake ne traži dozvolu. Govoriš ono što nikad ne bi. Smiješ se u sceni koja se nije desila. Ali tetovaža — tu mašina zapne. Ne zna je nacrtati dva puta isto. Na jednom kadru je tu, na drugom je nema. Jer tetovaža nije skinuta s neta. Zabijena je iglom. Tetovaža ima svoje prepoznavanje. Majka je zna. Dijete je zna. Po njoj te prepoznaju i kad ne možeš reći ko si. I ne možeš je sakriti. Rukav možeš navući. Nju ne možeš skinuti. A cijeli život ti govore: pokrij to. Na razgovoru za posao. U pravilniku. Na Balkanu je tetovaža koja se vidi „neuredan izgled”, a radnik koji se ne vidi — „po sistematizaciji”. Isti pravilnik. O kupljenim diplomama — ni riječi. Lice s bilborda je glatko. Retuširano. Isti osmijeh kao prije četiri godine. Njima ne treba AI za deepfake. Isti video puštaju dvadeset godina. Identitet nije lice na ekranu. Identitet je ono št...