PLATU TI ZNA SAMO KUM. I CIJELO SELO. Tri stvari ne pričaj: platu, planove, probleme. Nisu tajna. Ali čim ih izgovoriš — više nisu tvoje. Ovo nije tekst o tajnama. Ovo je tekst o šutnji na Balkanu. I o tome ko plaća kad je nema. Dva čovjeka. Ista firma. Ista plata. Prvi je kaže na kafi. Do ponedjeljka: dvojica ga gledaju popreko, šef zna da priča, rođak traži pozajmicu. Drugi kaže: „Ma, preživljava se.” Niko mu ne zavidi. Niko ga ne zove za pare. Ista plata. Dva različita ponedjeljka. Kažeš broj — broj raste od kafe do kafe. Kažeš plan — do kolača ima tri razloga zašto neće. Kažeš problem — do sutra je vic. Niko ne laže. Svako samo doda malo. Tako se pravi zavist. Rečenicu po rečenicu. „Ostaje među nama.” Među nama — večeras. Među njima — sutra. „Ja to nikom.” Nikom. Osim sestri. A sestra — nikom. Osim komšinici. Plata ti kasni svaki mjesec. Priča o plati — nikad. Filozofija uspjeha je jednostavna. Šutnja je saglasnost — kad šutiš o tuđoj nepravdi. Šutnja je oklop — kad šutiš o s...