UĐEŠ U POSAO S PRIJATELJOM. IZAĐEŠ BEZ OBA. Nije ovo priča o parama. Ovo je priča o ortakluku na Balkanu. Počne uz kafu. „Šta će nama papir. Nismo mi stranci.” Završi kod advokata. Kod nas postoji jedno nepisano pravilo: ništa se ne piše. Zvanično ime: povjerenje. Pravo ime: magla. Jedan otvara u šest i zatvara u jedanaest. Drugi dođe petkom i uzme iz kase. Ista firma. Pola-pola. Na papiru koji ne postoji. Niko ne piše. Svi pamte. Svako svoje. Tako se pravi magla. Mjesec po mjesec. Onda se posao zatvori. I to je najmanji gubitak. Kum s tvoje svadbe prelazi ulicu kad te vidi. Nestalo je šezdeset hiljada. Niko ne zna kod koga. Prijateljstvo je izdržalo trideset godina. Ortakluk — dvanaest mjeseci. Ko prvi kaže „hajde da napišemo” — taj gleda samo pare. Problem nije magla. Problem je onaj koji je pitao. Nije ovo jedan kafić. Dva brata i kuća. Dva rođaka i kamion. Tri jarana i gradilište. Ista rečenica na početku: „Šta će nama papir.” Ista rečenica na kraju: „Vidimo se na sudu.” Ni...