KRIJE PLATU OD ŽENE. „DA NE BRINE.“ Dvadeset godina braka. Ona zna svaki račun u kući. Struju, vodu, ratu, školu. Ne zna samo jedan broj. Onaj koji sve to plaća. Zna ga sestra. Zna ga kum. Ona zna kovertu. Na Balkanu se to zove „domaćin“. Tako je radio i njegov otac. Pravo ime niko ne kaže naglas: tajna. Isti krevet. Odvojen broj. Evo kako to ide. Plata sjedne na račun koji glasi na njega. On podigne. On odvoji. On odluči šta je „dosta“. Sestri kaže na kafi. Kumu uz rakiju. Ženi kaže: „Ima dosta.“ Novac u braku nije problem. Problem je novac koji jedno od dvoje ne smije vidjeti. Dijete traži za ekskurziju. Ona kaže: „Pitaću tatu.“ Četrdeset pet godina. I pita. Ne zna ima li ušteđevine. Ne zna ima li duga. Tetka je svoj broj saznala na sahrani. Od notara. Odnosi ne pucaju od svađe. Pucaju od „ima dosta, ne brini“. Jer brine baš zato. Onda i ona zavuče svoju kovertu. „Za svaki slučaj.“ Ista kuća. Dvije koverte. Nijedna zajednička. Pola Balkana živi ovako. Različita prezimena. Ista...