SKRIVA PARE OD MUŽA. „ZA SVAKI SLUČAJ.” Nema ljubavnika. Nema drugog života. Ima ormar. Treća polica. Ispod posteljine. Koverta stara dvadeset godina. Na Balkanu se to zove „bijele pare za crne dane”. Majka je to zvala „nek se nađe”. Ali štednja ima cilj. More. Auto. Krov. Ovo ima samo „ako”. Ako ode. Ako se razboli. Ako on… Tu rečenicu nikad ne završi. Ni u sebi. Kuća glasi na njega. Auto na njega. Račun na njega. Na nju — ništa. Zato je sav njen novac u braku jedna koverta. Kusur s pijace. Frizerka koju je preskočila. Kaput koji nije kupila. Ne uzima od kuće. Uzima od sebe. Dvadeset godina nije potrošila ni eura. Nije ni prestala dodavati. Te pare nisu za život. Te pare su za dan kad život pukne. Zna majka. Zna sestra. Ne zna samo čovjek s kojim spava. Ona zna šta bi pitao. Ne „čega se bojiš”. Nego „koliko ima”. Brak ne puca zbog novca. Puca kad povjerenje zamijeni „za svaki slučaj”. On krije platu. „Da ne brine.” Ona krije kovertu. Ista kuća. Dvije koverte. Dvoje ljudi koji se...