DJED JE GRADIO DRŽAVU. TI ČEKAŠ PRED AMBASADOM. Nije nostalgija. Nije vic. Bila je jedna država. Svijet ju je poštovao. Danas — zgarište. Podijeljeno na dvorišta. Sva čekaju pred istim vratima. Sistem to zove: tranzicija. Privatizacija. Evropski put. Ljudi na Balkanu to zovu: „Zatvorili fabriku.“ „Otišla djeca.“ U jednom se piše izvještaj. U drugom se pakuje kofer. Ista fabrika. Jedan je u njoj proveo trideset godina. Drugi je ušao jednom. S advokatom. Prvi je dobio otpremninu. Na papiru. Drugi je dobio fabriku. Na papiru. Prvi danas čuva kapiju. Za drugog. Slajd 4 nećeš zadržati za sebe. Tačno znaš kome ide. Neko procijeni. Nisko. Neko kupi. Jeftino. Neko potpiše da je sve po zakonu. Mašine — u staro željezo. Radnici — na biro. Zakon je usvojen dan prije. Šta ostane: majka na autobuskoj stanici. Dom zdravlja bez pedijatra. Ostali su oni koji ne mogu. I oni koji ne moraju. Svi znaju ko je kupio. Cijeli ex-Yu zna za koliko. I svi šute. Onaj ko je prodao — ima kancelariju. Onaj ko...